Orhideje koje mirišu

Kompletan popis mirisnih orhideja bio bi beskonačan. Kako zbog velikog broja vrsta, tako zbog novih hibrida koji se pojavljuju gotovo svake nedelje na tržištu.

Za početak predstaviću 7 vrsta koje se ističu svojim intenzivnim i prijatnim mirisom:

     Aeranthes grandalena- Za njene cvetove kažu da odaju sladak miris sličan cvetovima jasmina. 

   Brassavola nodosa- Poznata i kao „Kraljica noći“, ima predivne bele cvetove koji mirišu poput        frezije ili đurđevka.

1     Cymbidium Golden Elf- Ovo je hibrid Cimbidiuma prelepih žutih cvetova i odaje citrusni miris.

Maxillaria tenuifolia- Njeni sitni cvetovi mirišu nalik kokosovom orahu.

Miltoniopsis santanaei- Cvetovi ove majušne orhideje mirišu nalik ružama.

Oncidium Twinkle Fragrance Fantasy- Reč je o hibridu oncidijuma. Reč je o snažnom mirisu vanile. 

Phaelanopsis violacea- Ova minijaturna orhideja miriše poput cimeta. 

Istorija opsesije

Nijedan cvet u istoriji nije zaokupio ljudsku pažnju u toj meri i izazvao tako silno interesovanje kao cvet orhideje. Proteklih vekova one su bile predmet istraživanja i sakupljanja u gotovo svim delovima sveta. Do danas je registrovano oko 20 000 divljih pripadnika ove biljne vrste.

Orhidelirijum

Viktorijanska era bila je vreme pomame za orhidejama. Sakupljanje i otkrivanje novih vrsta dostiglo je svoj vrhunac u 19. veku. Bogati fanatični ljubitelji ovog cveta slali su ekspedicije u razne delove sveta, a njihov zadatak je bio otkrivanje do tada neviđenih vrsta.  Terminom orhidelirijum, jednom  rečju je opisana opšta pomama za ovim neobičnim cvetom u viktorijanskoj eri.

Prvi uzgajivači orhideja  

Kultivacija orhideja započela je u Britaniji u 19. veku. Orhideje su u Evropu donosili pojedinci ili kompanije koje su finansirale sakupljanje novih vrsta. Profesionalni sakupljači putovali su mesecima u potrazi za „cvetnim gralom“. Često su ove ekspedicije i njihov pravac čuvani u tajnosti, a širene su i dezinformacije o lokacijama na kojima su orhideje nađene. Nove orhideje su prodavane na londonskim aukcijama, na kojima su dostizale astronomske cene.

U to vreme malo se znalo o uzgajanju orhideja i procenat primeraka koji su preživeli u veštačkim uslovima bio je minoran. Kroz eksperimentisanje i sakupljanje informacija o uslovima u njihovom prirodnom habitatu, uzgajivači su počeli da postižu uspehe. Orhidejarstvo doživljava pun zamah 1851. godine, kada B. S. Williams objavljuje svoj priručnik: „Priručnik za uzgajivače orhideja“.

„Krivolov“ na divlje orhideje

Od 1973. godine sakupljanje orhideja u divljini je zabranjeno. Međutim „krivolov“ na divlje orhideje i dalje postoji u mnogim delovima sveta i upravo zato su neke vrste  divljih orhideja ugrožene.